Ош "Вук Караџић"

O "Vuk Karadi"

"Vuk Karadi" ltalnos iskola

Home
Up

Bajmok cmere

 

                                                   Бајмок

 

 

 

 

 

Координате: 45 58′ 02" SG, 19 25′ 14" IGD

 Бајмок (мађ. Бајмок, нем. Нагелсдорф) је насеље у општини Суботица у Севернобачком округу. Према попису из 2002. било је 8586 становника (према попису из 1991. било је 8620 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Бајмок коју су чинила насељена места: Бајмок (укључујући и Мишићево које у то време није имало статус самосталног насељеног места) и Ђурђин.

Географија

Бајмок се налази у плодној Панонској низији, 9 км од српско-мађарске границе, 23 км од Суботице, 19 км од Бачке Тополе, 33 км од Сомбора и 101 км од Новог Сада. С тим градовима је повезан добрим асфалтним путем. Ипак, најважнија комуникација је железничка пруга која Бајмок спаја са Суботицом и Сомбором, те са другим местима кроз која пролази.

Оближња насеља су на југозападу Алекса Шантић, удаљен 9 км, на југу Пачир, такође удаљен 9 км, и на истоку Мишићево, удаљено 6 км. Такође, у близини се налазе групе салаша Скендерово и Мађарски салаши. Поменута села природно гравитирају Бајмоку који за њих представља трговачки и привредни центар, иако Бајмоку, као месној заједници, припадају само Мишићево и Мађарски салаши.

 

Историја

Сматра се да је на простору Бајмока постојало насеље још у X веку пре нове ере. Међутим, пошто нису вршена археолошка испитивања, за то не постоје веродостојни докази. Једино се може тврдити да су овде живели Авари и племена Сармата, о чему сведоче остаци гробља које се налази око 1 км југоисточно од центра села. До открића овог гробља је дошло случајно за време изградње пута према Суботици, 1927. године.

Први писани документ који се односи на Бајмок потиче из XВ века и у њему се насеље први пут помиње као село.

За време турске окупације од 1526. до 1697. године Бајмок није никад престао да постоји, али је забележено да је мењао број становника у појединим периодима. Године 1763. извршене су припреме за насељавање Немаца у Бачку и Банат. Предложена је да се бајмочка пустара насели како би се олакшао транспорт војника. Крајем 1771. године градска комисија врши премеравање насеља и одређује место за изградњу важнијих зграда. Тада је између осталог на месту старе капеле изграђена црква, која је касније обновљена 1845. године.

После Првог светског рата се у северном делу Бајмока, врши парцелисање земљишта и насељавање ратних добровољаца из Србије, Црне Горе, Лике итд. Процес је извршен у раздобљу од 1921. до 1924. године. Ново насеље Рата, које је постало саставни део Бајмока, добило је име по начину отплате добивеног земљишта (на рате). На сличан начин је 1925. године настало насеље Мишићево, које је добило име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту.

У Другом светском рату Бајмок је био под окупацијом фашистичке Мађарске. Словенско становништво је пало у немилост. Сви насељеници, добровољци и колонисти са Рате и Мишићева депортовани су у логоре у Мађарску, где је највећи број остао до завршетка рата. У њихове куће насељени су сељаци из Ердеља и Буковине, који су ту живели све до краја септембра 1944. године. Бајмок је коначно ослобођен 19. октобра исте године.